Istorijat

TRI DECENIJE PIVSKE FEŠTE U ZRENJANINU

Nekada Bečkerek i Petrovgrad, sada Zrenjanin, davne 1769. godine kao sedište Dištrikta dobija pravo na dve sajamske priredbe godišnje, a nešto kasnije na još dve, tako da je svako godišnje doba počinjalo velikim vašarom. Potreba za pazarom, susretima svake vrste, pa i razbibrigom i veseljem činila je da se broj vašara povećava. Pored raznovrsne robe tu su bili i alvari i pečenjari sa bogatom ponudom poslastica, a i neizbežno i, veoma dugo, ekskluzivno piće – pivo. Posebno u toplim letnjim danima vašara, svaki dobro obavljen posao zalivao se hladnim pivom, najpre iz najprostijih drvenih, a kasnije iznutra limom okovanih ledara. Trenutak kada se u zamenu za krajcare i forinte od kafedžija preuzimala penušava krigla bio je i svečanost i čas za uživanje i sećanje. Krajem tridesetih godina XX veka, vašari sve brže gube na značaju. Razvija se i specijalizuje trgovina što utiče na lagano nestajanje velikih vašara ali ostaje nostalgija za susretima sa povodom i zabavom te vrste.

istorija_danipiva_01

Godine 1986. javlja se želja da se organizuje „nešto“ što će razbuditi ovu ravnicu u toplim letnjim danima. Okuplja se mala grupa ljudi: turistički i ugostiteljski radnici i novinari sa idejom da se organizuje masovna priredba koja ima turistička, privredna i kulturna obeležja sredine a da akcenat bude na onom što će rashlađivati letnju žegu, a zagrevati atmosferu – pivo. Zašto baš pivo, pitaće se neki? Zato što sem tradicije u njegovom ispijanju ovaj grad ima tradiciju i u njegovoj proizvodnji. Proizvodnja piva na ovim prostorima započeta je davne 1745. godine. Pivo je poteklo u Velikom Bečkereku, proteklo kroz Petrovgrad i ulilo se u Zrenjanin.

Pivarski majstor Sebastijan Krajcezen je otvorio prvu radionicu za proizvodnju piva i od tada je prožimanje gradskog života i života pivare nastavljeno u kontinuitetu do današnjih dana. Jedan od najvećih veleposednika u Vojvodini, Lazar Dunđerski, 1878. godine kupuje bečkerečku pivaru i značajno je proširuje. Doveo je tada najbolje arhitekte iz Praga koji su osmislili sjajan kompleks zgrada čiju je estetsku vrednost potvrdilo vreme. Vrhunac kvaliteta zrenjaninsko pivo dostiže sedamdesetih godina XX veka, da bi osamdesetih godina pivara dostigla svoj tehnički maksimum proizvevši 406.000 hl piva i Tut Guta. Krenuvši putem tranzicije i privatizacije, iste su uslovile pad proizvodnje, a ubrzo posle i prestanak rada. Zrenjaninska industrija piva sada opet čeka svoje vreme sa iskustvom dugim preko 260 godina. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog sećanja na te srećne dane jedne pivare, stanovnici Zrenjanina ne dozvoljavaju da se ova manifestacija prekine.

Manifestacija „Dani piva“ nastala je 1986. godine u čast 240 godina proizvodnje piva u Zrenjaninu. Te prve Dane piva organizovali su Turistički savez opštine i Ugostiteljsko preduzeće „Vojvodina“ uz nekolicinu entuzijasta. Gradom su počeli da defiluju fijakeri koji su točili besplatno pivo, pozivajući sugrađane na druženje i dobro raspoloženje. Svirali su i igrali dečji ansambli, deklamovali pesnici i slikali slikari, mirisala kraj Begeja riblja čorba… Iako je u početku sve podsećalo na vašar, polako se stvarala fizionomija budućih susretanja Zrenjaninaca sa brojnim gostima i svojim sugrađanima. Manifestacija se održavala svake godine krajem leta. Priredbe su „seljene“ od poslednjih dana avgusta do prvih dana oktobra, da bi se ustalile u poslednjoj nedelji avgusta.

Od tada, pune tri decenije, sve do današnjih dana, degustacija odličnih piva i dva, u osnovi različita, programa privlače oko dvadeset hiljada ljudi dnevno. Jedan deo programa je više ruralni, vašarski i razbarušen, a drugi više urban, uglađen i „našminkan“. Na otvorenom prostoru u najužem jezgru centra grada, na više bina odvijaju se programi koji zadovoljavaju različita interesovanja, ukuse i uzraste. Zrenjanin u tom periodu postaje festivalski grad jer se uporedo odvija više manjih festivala, među kojima su: Međunarodni festival folklora „Lala“, Festival tamburaša „Prim za primom, festival sa pivom“, Festival tradicionalnog narodnog stvaralaštva „Banatske vredne ruke”, Međunarodni festival svadbenih običaja i Festival gajdaša, fluraša, dvojnica i okarina. Pored šarenila narodnih nošnji, održava se tradicionalno takmičenje u brzom ispijanju piva i izdržljivosti litarske krigle pune piva.

Sastavni deo programa Manifestacije je i Međunarodni sajam preduzetništva „INOCOOP”, kao i mini sajam narodnih rukotvorina i starih zanata. U vidu pratećeg programa, tokom održavanja zrenjaninskog festivala piva, na različitim punktovima odvijaju se i sportski programi kao što su košarkaški turnir, odbojka na pesku, skokovi u vodu s mosta, promocije borilačkih veština… U slavu industrijskog prvenca Grada i napitka koji se ispija i poštuje na ovom podneblju vekovima unazad, svake godine s novim idejama, uz zadržavanje onog što se pokazalo dobrim i što ljude ume da okupi, razveseli i opusti, zrenjaninska turističko-kulturna manifestacija ima pretenzija da preraste u istinski festival piva.